Kao što nam je često teško da se detaljno setimo našeg sna kada dođe dan, priroda REM faze spavanja – definisana stalnim treptanjem zatvorenog oka – ostaje relativna misterija za sve nas.
Ne ulazimo u ovu fazu odmah; telu je potrebno prosečno oko 70 minuta da uđe u REM fazu tokom prvog ciklusa spavanja. Tokom jedne sesije spavanja, REM se dešava u više perioda koji se produžavaju, i može da dostigne četvrtinu vremena čitave dužine sna svake noći. Kod starijih ljudi još je duži period sna u REM fazi.
Izgleda da su psihološki i neurološki procesi koji se dešavaju tokom REM faze sna u direktnoj vezi sa našim fizičkim i psihičkim zdravljem. Dve karakteristike REM faze koje su najočiglednije su totalna paraliza svih mišića ispod vrata i omogućavanje snova; veruje se da se naše oči pomeraju kao reakcija na slike koje naš mozak projektuje. Ali nauka mora da pređe još dug put da bi potpuno definisala važnost REM faze sna, što se možda najbolje objašnjava studijama u kojima je REM faza bila namerno prekinuta. Testirane osobe su brzo počele da se osećaju razdražljivo, anksiozno. Neki od njih su čak bili prisiljeni da napuste ovo testiranje ranije. Dugotrajan nedostatak REM faze može da rezultirati opadanjem telesne temperature, a postoji teorija da bez REM-a ne možemo da zadržimo kompleksnu memoriju ili da pružimo našem mozgu šansu da se u potpunosti očisti od neurotoksičnihostataka.
Ova odstupanja od normalnog nam govore da ljudsko telo ima izrazitu potrebu za REM fazom sna. REM je neosporno veoma važan za dobar odmor tokom noći – a mi o tome znamo ponešto.